Monday morning, to the факс
Tuesday morning, to the факс
Wednesday morning, what a headache
But I went, to the факс

Thursday morning, to the факс
Friday morning, didn’t wanna go
Then my friend Аца called me on the phone
And so I went, to the факс

(инспирација)

Као што сам обећао јуче у питалици коју сам поставио, данас следи и одговор који сте чекали. Иако ме је Ања давно претекла (поздрав за њу!) и већ написала одговор, неће шкодити да га поновим.

Дакле, човек који је ушетао у бар је имао проблема са штуцањем - није могао да престане да штуца. Затражио је од бармена чашу воде (сви знамо да је то, поред корице хлеба, најбољи лек) али је овај уместо тога извадио сачмарицу, уплашио га и вешто му помогао. Човек се затим, као сваки културан господин, захвалио и наставио својим путем.

Ето - просто, зар не?

Човек уђе у бар и затражи чашу воде. Бармен га накратко погледа и изненада узе сачмару коју се налазила испод шанка и упери је у човека. Одмах затим човек рече “хвала вам” и изађе напоље. Зашто се човек захвалио бармену?

Одговор следи сутра.

(ситуација из аутобуса, кондуктер и путник)
К: Карта?
П: Бојлер?
К: Шта бојлер?
П: Шта карта?

Идем ја тако улицом и наиђем поред зграде на једну велику картонску амбалажу са нацртаним уређајем и натписом “Електрични грејач воде”. Надасве занимљив натпис, морам да признам. И није ми у старту било јасно о чему се тачно ради. Тек по слици закључих да то није ништа друго до један обичан бојлер. Да, бојлер.

Да ли би можда требало да се забринем што ми је страна реч разумљивија од домаће? Додуше, бојлер је условно страна реч. Већ је дуго у нашем језику, посрбљена је и добро прихваћена. А шта заправо значи?

Под условом да смо је преузели из енглеског језика (не знам, нисам лингвиста), boiler није ништа друго до “кључач” - справа која воду загрева до кључања.

Да није дошло до горе описане ситуације ни за милион година се не бих сетио да је бојлер можда енглеска реч.

И стално ме нервира!

По цео дан је у мојој подсвести, звоца и звоца и непрестано ми говори шта да радим. Ко о чему, он стално мисли на себе. Невероватан је и изузетно себичан!

Мало, мало па ми каже:

Хеј, немој да потрошиш те паре сада како би мени остало више!

А шта ће он да уради са тим парама, Бога питај… Али хајде да су само паре у питању, меша се и у моје слободно време:

Јоване, хајде усисај собу и обриши прашину како бих ја могао да уживам у чистоћи. Успут иди и купи сокове и неке грицкалице, долази ми друштво мало касније, морам нечим да их послужим.

Или, кад нема ништа друго у плану, прича како би требало да редовно вежбам и храним се здраво, само да би он касније изгледао лепше и згодније. А знам га, све он то ради због цура.

Добро, ово задње и могу донекле да разумем. Али оно што ми стварно много иде на живце је чињеница да непрестано контролише моје обавезе на факсу. Непрестано је у фазону:

Иди редовно на предавања, записуј шта професор каже. Не пропуштај вежбе и редовно пиши домаћи. Учи и полажи колоквијуме. И немој случајно да си се зезао! НЕ! Хоћу да имаш што више поена и што боље оцене, јеси ли разумео!?

О, Бого… управо сам сазнао да Бомфанк еМ Си не каже “Фристајла, рака мака фон” већ “Freestyler rock the microphone” :О

И тако вам ја јуче спремам испит из Увода у рачунарство и наиђем на једном бланкету одређени задатак који захтева мало асемблерског програмирања. Размишљам мало, обрнем - окренем пар ствари и voila - ево га:

CMP A1 A2
SKGT
XCH A1 A2

CMP A2 A3
SKGT
XCH A2 A3

CMP A1 A2
SKGT
XCH A1 A2